На путу Дигиталне експедиције: Ваљево –
Уз добродошлицу, у Дому пензионера у Ваљеву, госте обавезно дочекује кафа и креће разговор. Сећања на стара времена и планови за будућност доводе до теме о новим потребама, а дигитална писменост једна је од њих. Дигитална експедиција посетила је Ваљево и његово Удружење пензионера испред ког своја искуства дели Вера Дринчевић, медицинска сестра у пензији: “Ја све то користим. И што се тиче паметног телефона и компјутера и електронског плаћања. Поред сина који је ИТ-јевац сам се описменила. Што се тиче чланова удружења видим да је много њих заинтересовано, један члан ми је чак рекао: Моја деца никад немају времена за мене, хоћу на научим основно”. Комуникација с породицом и околином најчешћи је мотив који старији од 65 година наводе за учење у трећем добу. Искуство Раденка Црнојачког мало је другачије: “Имам компјутер код мене кући има десетину година. Компјутер мој је испрограмиран тако да имам све инсталације, али мени највише треба за музику, за шах и да прочитам новине. То ме задовољава. Прво не идем да купујем новине, у продавницу не морам ни да идем, а друга ствар, слушам одабрану музику, староградске песме које нису увек на репертоару радио станица. Мало сам пробирљив”, каже Раденко уз осмех.
Гугл, фејсбук, читање новина и пребацивање фотографија убедљиво воде међу дигиталним активностима ваљевских пензионера. Доста њих је са својом децом и унуцима у контакту преко видео позива. Седамдесетогодишња Вера савладане вештине користи и за вођење Удружења пензионера које броји око 1.200 чланова и чланица: “Све сад иде на то да се ствари електронски одрађују. И много је лакше. Зашто би чекала у реду у банци, и по пар сати кад је пензија, за уплате. И корисно је и зато што ми је провизија коју узимају по банкама и мењачницама, много мања. Тако да ја то завршавам електронски. Због удружења морам да знам и правне ствари и економске ствари и вести. У удружењу радим пословне ствари, пошаљем и неки мејл, а код куће је више забава”. Седамдесет осмогодишњи Раденко је радни век провео као бравар, пиротехничар, возач и на крају као столар. “Мој једини задатак сада је да одрадим себи слободно време. Или да кад возим, идем негде даље, да пребацим на телефон мапу и да дођем до одређене локације. Дошло је и до промене имена улица”. После 30 професионалних година за воланом Раденко каже да добро познаје Београд, Загреб и Љубљану, прошао је и добар део Европе, а кад би данас морао да бира између карте и онлине мапе зна за шта би се одлучио : “Гугл мапа, што би користио карту кад имам то?”
У близини Дома пензионера налази се Дом културе, из њега допире граја петака ваљевске Прве основне школе и ОШ “Сестре Илић”. Ову школу похађају Урош и Реља, шампиони квиза знања. Пажљиво су слушали како се постаје и остаје безбедан на интернету и друштвеном мрежама. Прво место освојили су заједно. “Без њега, мог друга Реље не бих ништа успео” – искрен је Урош. “Он је читао, пошто он брзо чита и онда ми је говорио шта да притискам. Он је најпаметнији”. Реља је пажљиво слушао на радионици Дигиталне експедиције наменој најмлађима: “Знао сам то и иначе, али сам и слушао да се подсетим”. Без обзира што је субота, за школарце нерадни дан, основце су на утврђивање градива из дигиталне писмености довели њихови наставници, међу њима и Душан Миловановић, професор физичког васпитања. Препознао је значај теме, а деца су прихватила његову иницијативу. “Видео сам да су јако заинтересовани што се тиче оваквог вида усавршавања” – објашњава Душан, а на питање о деци и превише седења за телефоном и рачунаром, подсећа на школске године током пандемије. Тада су и часови физичког били онлајн: “Добијали су задатке преко гугл учионице, да их испуне. Сви знамо да данас паметни сатови бележе број корака, бележе сваку физичку активност. Деца су нам слала повратне информације које смо ми обрађивали и на осову тога смо им давали коначне оцене. А што се тиче интернета, у данашње време то је неизбежна ствар, и само је тренутак и питање како ћемо ми да се прилагодимо свему томе“.
Дигитална експедиција, покренута на иницијативу председнице Владе, спроводи се уз подршку Министарства информисања и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Канцеларије за ИТ и еУправу, а у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) и програмом Нова писменост коју реализују „Пропулсион“ и УСАИД. У Ваљево је стигла после Бора и Прибоја, а пут наставља у правцу Сомбора.
