На путу Дигиталне експедиције: Пријепоље
Пред почетак школске године центар Пријепоља пун је деце. Једни иду на час роботике, други да слушају о безбедности на интернету. Гужва је и у холу Дома културе где су изложени роботи које су направили награђивани ђаци из различитих крајева Србије. Све ово дешава се у оквиру Дигиталне експедиције која је посетила град на Лиму. Истовремено, обележено је и успешно повезивање више од 3.800 школа у Србији на брзи интернет. Бржу интернет везу од ове школске године има 730.000 ђака са којима ради преко 100.000 наставника и наставница. О томе колико је ово унапређење услова за учење и рад са децом важно, сведоче и примери из Пријепоља.
УНДП Србија
Причу почињу наставнице које своје ђаке уче вештинама неопходним за будућност.
„Не треба превише компликовати ствари. Настава треба да буде једноставна. Ученике интересује оно што је савремено, што је модерно, то је увек тако било. Неке нове ствари, као што је вештачка интелигенција, роботика, дигитална писменост – нешто што ми нисмо могли да замислимо, данас су тренд, па требало би да се то ради и у школи”, поручује Наталија Будински, професорка математике и директорка основне и средње школе „Петро Кузмјак” у Руском Крстуру. „Ја сам наставник каквог бих желела да имају моја деца. Тако се трудим и тако радим. Ништа ни више ни мање”, каже Светлана Радловачки, професорка електротехничке групе предмета у школском центру Никола Тесла у Вршцу.
Осим великог ентузијазма, обе наставнице спаја и учешће у ученичком пројекту који је био део презентације Србије на конкурсу одржаном у Паризу, а на ком је Србија победила и освојила организацију Специјалне изложбе Еџпо 27. „Идеја је била да покажемо ученицима да са знањем које стичу током редовне наставе и мало изван тога, могу да направе и врло забавну игру”, открива Светлана.
Избор је пао на класик: Понг. Исак Новта, ученик ВИИ разреда основне школе „Петро Кузмјак“ из Руског Крстура је заједно са гимназијалком Тамаром Радловачки испрограмирао модерну верзију ове игрице. „У хардвер се не разумем, али софтвер сам радио у Пyтону, ставили смо ватерполо лопту, додали смо белу позадину и рекети су били црвени и плави. У позадини игрице направио сам координатни систем који константно одређује позицију рекета”. Упоредо са игром, Исак је развијао и своје знање: „Нисам све знао од почетка, па сам морао нешто да тражим на јутјубу, нешто сам питао оца, а нешто сам памтио из Петље”. Тамара иде у трећи разред природно-математичког смера гимназије ”Борислав Петров Браца” у Вршцу. Њен задатак је био да нови Понг физички оспособи за игру: „Програмирањем се бавим скоро две године. Ово ми много значи зато што овако млада стичем тако велико искуство. Није свако имао прилику да представља своју игрицу у Паризу, тако да ми је јако драго“, с великим осмехом каже Тамара.
Међу учесницима Дигиталне експедиције били су и полазници чачанског Регионалног центра за таленте. Представили су своје роботе, објашњавали како функционишу и чему служе. „Волим то једноставно. Опушта ме гледање у компоненте, волим да склапам. Па онда комбинујем макете и електронику”, каже Срећко Јовић, ученик ВИИ разреда ОШ „Ослободиоци Београда“. Како се од идеје стиже до прототипа роботске руке објашњава Горан Божовић, ученик првог разреда средње Саобраћајно-техничке школе у Београду: „Све иде по редоследу, прво иде састављање, па програмирање и на крају завршетак тестирања”. Горан у роботици види своју будућност: „То је изазов и жеља. Волим роботику”. У програмирању, мехатроници и ИТ индустрији себе види и његов друг Петар Челик, ученик првог разреда београдске електротехничке школе „Раде Кончар”: „Треба да се обнавља стално знање и да се додаје нешто ново сваки пут“. Нема дилему да ли су важнија такмичења или знање: „До такмичења и може да се дође само знањем.”
Са овом децом, којој не мањкају ни знање ни награде, ради професор ментор Милкица Костић из чачанског центра за таленте: „Волим ово што радим, волим рад са децом. Пуни смо енергије. Када радите на промоцији и популаризацији наукеса талентованом децом свакако гледате да се изнедри још неки Никола Тесла, да деца стекну знања која могу да продају и свету. У Србији има јако пуно паметне деце”. Са њима је већ направила два хуманоидна робота, Хелгу и Ло које причају, померају главу, реагују на додир и интерактивно комуницирају. Обе функционишу захваљујући вештачкој интелигенцији за децу. „Свака машина је паметна онолико колико је ми учинимо паметном”, каже ова професорка на чије креативне радионице роботике долазе деца из целе Србије.
Поред талентоване деце која се у роботици увелико сналазе Дигитална експедиција је посебну пажњу посветила онима који је тек октривају. Како функционишу роботи, како се уграђују сензори или додају зупчаници помоћу лего коцки објаснили су ментори из „ЕлектРобот“ школе. Један од њих је Радивоје Брајковић, издваја најважније: „Најбитније је да створе логику како да решавају проблеме. Програмирање им помаже јер морају да смисле логику за решавање задатог задатка”. Ања Кнежевић је дипломирана математичарка, посебно мотивисана да децу кроз игру научи оно што већини наизглед делује компликовано: „Углавном доста млађе деце изрази интересовање за роботику, касније се опредељују и за неке друге области, неће сви бити дипломирани роботичари. Али то знање које стекну склапањем лего робота може доста да им помогне за развијање логике и креативности и у другим сферама“.
„Дигитална експедиција” је покренута на иницијативу председнице Владе, а спроводи се уз подршку Министарства информисања и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Канцеларије за ИТ и еУправу, у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој и програмом Нова писменост коју реализују „Пропулсион“ и УСАИД.
