Прва станица Дигиталне експедиције у Бору –
Бор 8. април 2023 – Овог викенда Дигитална експедиција је била у Бору, првој од десет дестинација на путу кроз Србију. Два дана разговора, радионица и обука привукла су основце, пензионере и пензионерке, и остале Боране и Боранке заинтересоване да развију своје дигиталне вештине, савладају дигиталну писменост, постану еГрађани и боље се упознају са доступним електронским услугама на Порталу еУправа, као и да науче како да буду безбедни на интернету.
Хајдемо заједно, корак по корак – искрен је позив упућен пензионерима који су с ништа мање ентузијазма и знатижеље од далеко млађих дошли у борско Удружење пензионера да се боље упознају са светом који се брзо мења, а значајно олакшава живот. „Човек се учи док је жив, не предајемо се“ с осмехом поручује пензионерка Јагода Стратиј. „То је наше правило“ допуњује је Драгољуб Јовић, њен друг из Удружења.
Нове технологије их не плаше. Основе су већ научили, увелико користе Вајбер, воле и Фејсбук, а нови изазов је лаптоп. „Ми, углавном све жене, знамо да рукујемо паметним телефонима, али није на одмет нека допуна знања“ каже Зорица Николић, председница Актива жена пензионера Бор и додаје: „На овај начин се описмењујемо још више, допуњујемо наша знања и то је врло битно.“
Без страха и стида, уз оловку и нотес за сваки случај, еСениори питају све што их интересује: како се ово укључује, шта су апликације, како знам где је Њи-Фи, је л’ морам свуда да тражим да ми дају шифру? Ређају се питања и на свако добијају јасан одговор.
“Човек је стар колико се осећа старим. Проблем је у селима, јер ми у граду углавном знамо, у принципу мало њих има који немају ове паметне телефоне које су нам деца дала. Мени је интересантно ово плаћање рачуна”, искрена је Јагода.
Дигитални свет је за свакога, али нису свачије потребе исте. Прилагођавање је основ од ког крећу старији. „Ја сам ушао у разне апликације и сад могу било шта да урадим преко телефона. Не купујем ни новине, све што ме интересује уђем на телефон“, каже Драган.
Дељење фотографија и рецепата, бесплатни видео позиви, пуштање цртаћа унуцима скоро сви су савладали. Дигитална експедиција им је отворила нова врата: онлајн плаћање рачуна, куповина преко интернета, и из продавнице и из апотеке, па и снимање и слање говорне поруке уместо писања уз обавезно мењање наочара због ког се бркају слова.
Зорица (73) објашњава: „Ја углавном код куће користим интернет. Најчешће преко Гугла тражим шта ме интересује, користим Фејс, користим Месинџер, зависи колико имам меморије. Фотографије пребацујем, поруке пишем преко телефона, а и лаптоп користим. До сада нисам плаћала преко телефона рачуне, нисам заказивала на пример катастар, може да се закаже нека исправка, онда уплате, па ту су вакцине што смо вакцинисани против ковида“.
Уз старије суграђане обуку у Бору пажљиво су слушали и чланови локалне Канцеларије за младе. Одмах је пао и договор, једном недељно млади ће долазити да наставе оно што је Дигитална експедиција у Бору започела – дигитално описмењавање пензионера.
Оно што старији још увек савладавају деца увелико знају. Њихова предност у примени нових технологија уз које одрастају има и ману – на интернету нису увек безбедни. Да треба да чувају своје податке и приватност, да су на мрежама поред другара окружени и потпуно непознатим и не увек добронамерним људима, да прихватају пријатељства само оних које познају у стварном животу, да лозинке дају само родитељима и да не шаљу коментаре кад су повређени, нервозни или љути – уче од малих ногу, а екипа Дигиталне експедиције им у томе помаже.
„Раније нисам знао да постоје ти бројеви за помоћ када нас неко малтретира, сад знам и ако треба употребићу их“, каже шестак Страхиња.
Да ли знате које је разлика између вршњачког насиља и сајбербулинга – питање је на које ни старији често не знају одмах да одговоре. Захваљујући Дигиталној експедицији основци из Бора су разумели да насиље на мрежи може да траје 24 сата дневно, да може да се шири са било ког места, да има несагледиве последице и најважније, да увек треба да га пријаве.
А да ли су сазнали нешто ново? Алекса каже: „Доста тога. На пример да треба да пријављујемо и ако неког другог вређају, а не само нас“.
Митра додаје: „Треба да знамо шта све може да нам се деси кад уносимо податке“ .
Шта их је изненадило? Вука ово: „На пример како непознати људи могу да узму наш профил и злоупотребе га“.
Шта им је привукло пажњу? Уна каже: „Постављање слика, да то не би требало да се поставља. Само на приватне налоге, а питање да ли и ту“. Николина: „Највише ми се допало да слушам како да се заштитим и како да заштитим друге пошто је и то важно“.
Јана је одлучила да одмах и примени научено, за разлику од осталих другара не жели да каже колико има година, јер са непознатим људима не дели личне ствари. И додаје: „Свидело ми се, само би требало да буде оваквих ствари мало чешће, на месец, месец и по дана . Највише пажње ми је привукло то да има доста предатора и да не треба да дајемо своје податке“.
И не играју сва деца игрице цео дан на интернету, користе га углавном за комуникацију с друштвом, па и за учење. Страхиња дели своје искуство: „Гледам едукативне ствари, на пример занима ме историја и гледам једног Јутјубера што снима о историји. Када нас питају у школи, ја одговорим то што ме је он научио и добијем добре оцене“.
Деца најлакше уче кроз игру, провера знања им не пада тешко, посебно када се одговори шаљу преко онлајн платформе за учење која личи на игрицу. На крају сваке радионице на којој школарци уче како да постану и остану безбедни на интернету одржава се наградни квиз. Деца у Бору су својим тачним одговорима и брзим прстима, уз смех и обавезно навијање, показала да су пажљиво слушала и савладала основе дигиталне безбедности.
Дигитална експедиција, покренута на иницијативу председнице Владе, која се спроводи уз подршку Министарства информисања и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Канцеларије за ИТ и еУправу, а у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП) и програмом Нова писменост коју реализују „Пропулсион“ и УСАИД, у наредном периоду посетиће још девет градова.
